Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљеваи 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве.
Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци – Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
• шећерних болести
• стање после прележене заразне жутице
• хроничног запаљења црева и желуца
• болест жучне кесе и жучних путева
• чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
• болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљанису изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.